My Weblog: umraniye elektrikci uskuadar elektrikci usta elektrikci sisli elektrikci

Ispovesti

0 573

Nisam bio pristalica fizičkog kažnjavanja dece sve dok se meni nije desilo nešto sa čime nisam znao da se verbalno nosim. Naime kada je mom sinu bilo 17 godina otkrijem da se drogira. Kada sam ga suočio sa činjenicama sve mi je priznao i dodao da je on skoro punoletan i da prihvatim njegov izbor jer je postao zavisnik. Izmlatio sam ga kao vola u kupusu, pa sam ga posle izmlatio jer je pokušao da pobegne od kuće, pa sam ga izmlatio kada sam ga zatekao da se vucara sa tim društvom koje ga je i uvuklo u sve to. Na kraju je pristao da ide na lečenje i od tada pa sve do dan danas on je ”čist”. Sada ima 34 godine, ima ženu i malo dete i skoro mi je priznao da sam ga samo razgovorom ubeđivao nikada ne bi prestao da se drogira i da su batine odigrale ključnu ulogu da razmisli opet o svemu. Nije mi drago što je moje dete zbog mene bilo plavo od modrica, ali mislim da toga nije bilo danas bih mu posećivao grob, a ne njegovu kuću i moju snajku i unuče.

Izvor: Ispovesti

0 258

Danas sam sela sa roditeljima i otvoreno im rekla šta im zameram. Nikada nisam imala detinjstvo, ni biciklo, ni letovanje, ni zimovanje. Nijednu lepu uspomenu iz detinjstva. Bila sam usamljena u srednjoj školi, nijednom nisam izašla u grad. Ni pare za užinu ni za kafu. Na sve to mi kažu kako nisam tražila (a jesam milion puta, i uvek bi mi pretili da će me istući da bih ućutala). Išla sam i pocepana u školu, bez šminke, sa pocepanom obućom dok se ne sažale i kupe novu. Shvatila sam da nikad neće priznati da su pogrešili, i da samo treba da odem, makar pričali svima da sam nezahvalna. Od žrtve prave krivca.

Izvor: Ispovesti

0 241

Nije nam kuhala, nije nas vodila u vrtić/školu/doktoru/zubaru, nije nas učila prati zube, nije pitala da li je napisana zadaća, nije čistila kuću. Kada bi oprala robu to je danima stajlo u mašini tako da je uvijek smrdila i nije ju opeglala. Nije nikad bila kući i ono malo što je bila istresala je svoje frustracije na nama. Nikad se nije promijenila ni pokušala ispraviti sve učinjeno. Pored takve majke sam odrasla. Nekada me sve to bolilo i pratilo, ali danas sam prema svemu tome ravnodušna. Neka ona nosi svoje grijehe i taj teret.

Izvor: ispovesti

0 262

Danas se umalo nisam posvađao sa drugarom. Razlog je taj što me čovek zove da mu iz inostranstva donesem novi Iphone, neki MAX model sa 128gb memorije i koji košta preko 1300€. Ponoviću, preko 1300€. Ne bi bilo svađe da čovek lepo spremi pare i da mi da kad mu donesem telefon. Ali ne, hoće da mu donesem i da mi novac daje u ratama, kad stigne. Jeste da živim preko sa familijom, ali prijatelj ne razume da ja moram da dam te pare odjednom što meni predstavlja dosta veliko opterećenje na kućni budžet s obzirom da imam dva školarca i da prosto imam troškove. Da je neka jeftinija marka od nekoliko stotina evra pa hajde da mu i učinim. Ali ovako, drugar hoće da ima među prvima novi Iphone a da ga ja čekam sigurno možda i godinu dana. Hoću da učinim ljudima, to moji prijatelji i rodbina znaju, da se donese nešto što nema u Srbiji, nešto što je povoljnije i kad je hitno, ne daj Bože ali ovako…prijatelju izvini, ali ne može. Da li je za osudu ili ne, ja nemam grižu savest u vezi toga

Izvor: ispovesti

0 258

Moja sestra živi u Austriji, stomatolog je, a njen je muž ortodont i imaju privatnu ordinaciju. Ne moram pisati o tome koliko novca imaju. Prije 2 mj su došli kod nas sa novim terencem i kamp prikolicom. Donijeli su kutije i kutije stvari nama za kuću, od hrane do posteljine, suđa, ma svega. U svojoj kući su organizirali zabavu za svu rodbinu jer ih imaju želju sve vidjeti, pa da to obave odjednom. Ugl, naručili su catering, a na kraju večere je moja sestra donijela 4 velike kutije slatkiša i rekla svima da na odlasku uzmu vrećicu i ponesu si što vole. 3 dana nakon toga sam ja imala rođendan, oni su već otišli na more, a rodbina je počela govoriti kako me sestra ne voli, da je neka bila bi sad kod mene na rođ., a ne otišla na more..zatim da su ih zvali na večeru samo da se pokažu i da se vidi da imaju para i nov auto, da su iznad svih itd. Na kraju sam se ustala, otvorila vrata, sve ih van potjerala i rekla da nikad više ne dolaze. Koliko ljudi mogu biti ljubomorni da zaboli.

Izvor: Ispovesti

0 75

Pre par godina, dok sam studirao, zbog nedostatka novca zaposlio sam se kao konobar u jednom kafiću. Taj posao nije baš bio za mene, ali novac mi je bio neophodan. Jedne subote imali smo veliku gužvu i ja u žurbi ispustim poslužavnik tik uz jednu devojku. Na svu sreću nisam je povredio, ali sam joj uništio odeću. Njen momak počinje da se dere dok se ona savija i pomaže mi da pokupim sav onaj nerd a ja joj se izvinjavam. On viče kako on svoje piće neće platiti, a ona pokušava da smiri situaciju. Preživim ja nekako taj trenutak ali mi je bilo žao devojke i rekao sam da je piće na račun kuće. Nakon 10 minuta vidim ih kako se spremaju da krenu a ona ulazi unutar kafića i obraća mi se: ‘Želim da ti se izvinim zbog svega večeras.’ Tu joj ja kažem kako ona nije ništa kriva i da mi je žao što sam joj upropastio veče na šta je ona odgovorila: ‘Nisi nikome upropastio veče, samo haljinu, a haljina je skroz nebitna. Krpa ko krpa. Čuvaj svoje živce’, ostavila je pare i otišla. I dan danas sam joj zahvalan za ovo.

Izvor: Ispovesti

0 89

Moja mama nije domaćica. Radila je naporno,štedela i kad su ona i tata otvorili firmu,uzela je kućnu pomoćnicu. Odrasla sam pored te žene, ona mi je član porodice. Tata je umro kad sam imala 3 ipo godine, a brat godinu dana. Tek tad mama nije mogla da napusti posao. Žena nas je svaki dan čuvala,ali je mama itekako provodila kvalitetno vreme s nama posle posla,dosta smo putovali. Moj brat ima autizam i zahteva stalnu pažnju,zato nam je posebno bila potrebna još jedna ženska ruka. Sada je sa nama druga žena koja nam pomaže,koja mi je takođe kao tetka. Ja sam na fakultetu i treba da nastavim porodični posao čim diplomiram. Na sve navedeno ljudi imaju komentare. Pa da vas pitam,i da nas je život mazio,da je tata živ a brat u školi, i da svejedno imamo kućnu pomoćnicu,u čemu je problem? Moja mama je vredno i pošteno radila i ne razumem što se ljudi sekiraju kako drugi troše svoje pare!

Izvor: Ispovesti

0 99

Imam sina koji ima godinu i dva mjeseca ali je dosta dugačak i kupan pa nosi robicu za djecu od 3 godine. Pre neki dan sam čekala sa njim muža ispred neke prodavnice. Neka žena je stala pored njega i pokušala sa njim da priča. On slabo govori i još ne umije da formuliše rečenice. Žena me pitala zašto ne priča malo bolje i rekla sam joj da je to normalno za njegov uzrast. Ona me pogledala sa prezirom i rekla da dijete od 4 godine već uveliko treba da priča. Rekla sam joj da on nema još ni dvije godine i da izgkeda starije i ona me napala da lažem i da mi je dijete priglupo. U šoku sam!

Izvor: ispovesti

0 156

Lepo smo se družili i ja u želji da ne pokvarim drugarstvo nikada joj nisam rekao koliko mi se sviđala, koliko mi znači i koliko mi je teško bez nje. Tad se to zvalo tiha patnja, a danas moja deca to zovu ”frendzon”. Nesreća je zadesila i mene i nju. Mene jer mi je umrla žena samo pet godina posle venčanja, a nju jer se udala za nekog pajsera koji joj je delio šamare kao konfete. Ženu sam teškom mukom nekako preboleo, i dalje mi mnogo nedostaje ali živim bez nje, a ona se razvela od dotičnog siledžije. Juče smo se ona i ja prvi put sreli posle skoro dvadeset godina. Pričali smo skoro šest sati gde sam saznao da sam se i ja njoj sviđao ali da je čekala na moj prvi korak. Sada neću da postupim kao tada, napravio sam prvi korak i pristala je. Moja deca su ljuta na mene jer misle da time gazim uspomenu na njihovu majku, njena deca su ljuta na nju jer misle da joj ne treba novi muškarac u životu, a nas dvoje kao dva zaljubljena tinejdžera.

Izvor: ispovesti

0 143

Ceo život sam bila punija i imala možda 15ak kg viška. Naravno, zdravlje besprekorno, sport redovan, uvek sam mogla da istrčim više nego bilo ko koga znam. Čak me drugi nikad nisu smatrali debelom, nego krupnom (jer sam visoka i lepo mi je raspoređeno), ali ja sam samo znala da se obučem u skladu sa kilažom i sama sam za sebe uvek pričala da jesam debela i da nije ništa loše kad neko to kaže, jer je to činjenica. Pre par meseci sam smršala (godinu dana je trajao proces) jer sam htela da počnem da nosim nešto što ceo život posmatram, a nikako nisam mogla da nosim zbog težine. Ljudi moji – pa ja sad živim u drugom svetu. Odem na pijacu, neće da mi naplate: “Za lepu curu ništa”. Odem u prodavnicu, puste me preko reda. Čekam za ličnu kartu, lik me prozove preko svih, a poslednja došla. Otkako sam smršala, dešavaju mi se takve sitnice koje nikada nisu dok sam izgledala drugačije – ljudi me drugačije tretiraju. U kakvom ovo svetu živimo? Iskreno se mnogo plašim za ljudsku budućnost.

Izvor: ispovesti

RANDOM POSTS

0 3469
Obradujte svoje ukućane preukusnim mirisnim kiflicama. Neka jesen uđe u vaš dom na pravi način, uz fine mirise jesenjeg voća. Potrebno je: 300-400 g brašna ...
error: Content is protected !!
Inline
Inline